Putovanja: U svetu postoji jedno carstvo...

Srbija.
Dođoh ... videh ... zaplakah od sreće...

Volim da stižem u ranu zoru, kada se sve budi. Doba kada java smenjuje san i kada snovi postaju java.

Autobus iz Atine je nakon18 sati stigao nadomak Beograda. Volim da putujem autobusom ili vozom. Onda imam pregled koliko drugacijih pejyaya, koliko sličnih ljudi, koliko koraka sam otisla daleko. Kada putujem avionom, nemam utisak da sam otišla daleko, da sam prešla daleki put da bih stigla. 

Avion - to je kao da pijem instant kafu, a pozvala sam prijateljice na razgovor i ispovedanje ... Nekako ne ide to tako... Instant putovanje, instant razgovor, instant život... 
Ipak sam ja, old fešn grl... zašto bi to sada menjala, kada sam se već ušuškala u svoj vintage život.


Beograd ...

Beograd sa svojom magijom čarobnjaka-grada i mnogim uspomenama, mojim i tuđim, sa najlepsim ljudima na svetu, koji šetaju Knezom... Kada god dođe neko od mojih prijatelja iz inostranstva, požurim da mu približim duh Knez Mihajlove. Sa ponosom gledam oko sebe kao da sam prvi put u životu na tom mestu i srce hoće da pukne od radosti što sam deo baš ovog sveta... i uvek se iznova zapanjim od, čini mi se, nemoguće količine lepote koja se prosipa pred nama, bez usiljenosti i nametanja... Lepota koja prosto - postoji.

Volim da vidim, te široko otvorene oči prijatelja i osmeh oduševljenja na njihovom licu ["O kako su visoki i šarmantni" - bio je jedan od komentara], dok posmatraju tu plimu lepote koja je zarazna, toliko zarazna da se svi osećaju veličanstveni i jedinstveni dok šetaju. 

Prošla sam mnoge gradove. Mogla bih i više da ih prođem i proživim, ali nikada i nigde nisam videla ljude koji su tako lepi i koji toliko zrače, kao što je to svakog puta u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu.

Slavimo ...


Život. A u tom životu sam srela mnoge sjajne ljude. Još se nisam ni raspakovala, a evo me sa njima u Beogradu na ženskoj žurci. Povod? Slavimo .. slavimo nas! 

Mada su neki muški poželeli da nam se pridruže, uspeli smo veštim ženskim manevrima da ih obeshrabrimo ... znate one priče, moda. šminka, recepti, ručni radovi ... to uvek pali ...

Ali! 

Istina je da se tu okupila ženska čeljad koja ima znanje i golemo iskustvo iz gore navedenih tematika, koje koristi u, moglo bi se reći, revolucionarne svrhe. Moja mama bi rekla - sakupile se bundžije.

Ni reči o načinu tetoviranja obrva ili o dijeti kojom bi izgubile deset kg za deset sati, bez ikakvog vežbanja... priče o tome kako promeniti sebe i društvo u kome aktivno učestvujemo i čiji smo deo, su ipak, bile dobra tema i za ozbiljne komnetare, ali i za smeh.

Injženjer, ekonomista, novinar, pisac, profesor, inženjer, filozof ... to je jedno bogato društvo koje baš ima šta da kaže - to smo mi.
Oprostićete mi zbog nekorekntosti po pitanju rodne ravnopravnosti, ali nekako ti građani i građanke  [na kojima se danas tako yna;ajno insistira] mi zviči dvolično i što se više insistira na tome, meni sve više zvići grozno. Ja sebe baš sa ponosom pogledm u ogledalu i kažem: "Bravo inženjeru!" 

Pa zaista! toliko sam želela da budem inženjer, di sad to da menjam u -  inženjerka ... Problemi sa old fesh grl - sicama, pa to ti je. 



 Nataša, majka četvoro divne i uspešne dece je bila naš domaćin. Nataša - majka, revolucionarka i kao što i dolikuje ženi, majci stojeručici i čudotvorcu, je izuzetna u spremanju raznovrsnih đakonija. Jedno veliko HVALA, u ime svih nas, Nale !

I nisu ove fotografije zbog hrane, već zbog toga što je neko mislio na nas do ih je pravio, dok je postavljao, dok se trudio da nam ude lepo. I nije zbog poklona koje smo razmenile, već zbog toga što je neko mislio na nas dok ih je spremao za darivanje... Razumete ... radost kada se srce sprema da sretne nekog dragog.


U svetu postoji jedno carstvo ...
Kako da Vam dočaram osećaj da je srce puno? 
Prasak radosti pri susretu: osmeh pun dobrodušnosti, rečenice pune radosti, optimizma i vrcave duhovitosti, žene koje imaju šta i znaju kako to da kažu. 
Žene koje su spretne i visprene sa čim god da se uhvate u koštac. Žene koje imaju veliko srce i znaju šta će sa njim.


Žene, moje prijateljice, koje imaju IDEJU o svom životu ... to se ne može tako lako rečima opistati. 
Treba biti u njihovom društvu.

Kao žedan u pustinji, koji je naišao na oazu u kojoj se, konačno, može napiti vode, upijala sam tu punoću života, koju one samim svojim prisustvom donose.

Neverovatno sam ponosna, radosna, srećna, ma nazovite to kako god želite... osećam se veličanstveno što poznajem ove dame koje oplemenjuju sve oko sebe.
Za ovakve susrete, vredi pre'i, ne hiljadu, već milione kilometara, jer ti daju vetar u leđa i krila da nastavič let.

A Vi? 
Sigurno imate svoje dragulje koji daju onaj plus životu, koji potire sve minuse svakodnevice. Čuvajte ih i negujte, jer postoje stvari koje životu daju neprocenjivost ...

Hvala drage moje dame. Hvala što postojite.
p.s Sledeći put dolaze i one koje su nam nedostajale!





4 comments:

  1. Drago mi je da ti je bilo lepo! Ali mi je žao što te ja nisam videla... Pozdrav, uživaj!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema mesta za zalost Snezana.. na prolece cemo setati tvrdjavom ... Ostadoh duze u Subotici pa sam morala da se vratim, a da ne zastanem u Novom Sadu. Cekali su me durgari u kafani :) .. Prolece je nase!

      Delete
  2. Divan post i osećam tvoju radost i sreću dok ovo čitam :) Želim ti sve najbolje u sledećoj godini...puno sreće, zdravlja, kreativnosti, druženja, odličnih postova ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Jelena. Uzvracam dobrim zeljama. Dobro zdravlje, veselu dusu i zaljubljeno srce - zauvek.

      Delete

Thanks for comment...
Enjoy Life!

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...